Присетимо се...

Кафка

Кафка

`Јуче сам те сањао. Једва да више знам шта се потанко дешавало; само још знам да смо се непрестано преображавали једно у друго, ја сам био ти, ти си била јa`, пише у једном од бројних писама својој вољеној Милени Франц Кафка. Он је несигуран, самокритичан, плаши се остварења те љубави. Ти страхови пратили су га током читавог његовог стварања. Многи би рекли да је водио  двоструки живот, са једне стране био је прецизан и савестан радник осигуравајућег друштва а са друге, усамљени писац коме су се потајно подсмевали.

.

Последњу жељу исказао је у писму свом пријатељу Максу Броду.

`Драги Максе, моја последња жеља: све што остављам за собом (дакле, у ормару за књиге, у комоди, у писаћем столу, код куће и у уреду, или је било где однесено па ти нађеш), дневнике, рукописе, писма, туђа и моја, белешке и тако даље, нека се све одреда спали непрочитано, а исто тако и сви моји списи или записи који се нађу код Тебе или код других, од којих их затражи у моје име. Писма која Ти не буду хтели дати нека бар сами поштено спале...` Твој Франц Кафка.

Жеља му није била испуњена. Данас читамо `Процес`, `Замак`, `Преображај` и сматрамо их ремек делима књижевности. Њихов аутор никада није био задовољан оним што је написао.

 

.

Опширније...

 

Рекао је...

  •    Слободан си и зато си изгубљен.
  •    Први знак почетка разумевања је жеља да умреш.
  •    Понекад је безбедније бити везан ланцима него бити на слободи.
  •    Не читам огласе. Време бих проводио жудећи за стварима.
  •    Религије се губе као што се губе људи.
  •    Све што има праву и трајну вредност поклон је изнутра.
  

''Пре пар дана записао сам ову жељу: Када пролазим поред куће да будем повучен кроз прозор канапом везаним око нечијег врата и да ме вуку крвавог и у дроњцима, кроз плафон, намештај, зидове, таван без икакве самилости, и да не обраћају пажњу на мене, све док се на крову не појави покидана омча са које капљу последњи остаци мене.'' – из писма, 2.09.1915.

.

Опширније...

 

Писмо Милени...

(Четвртак) 

Ето, Милена, лежим на лежаљци, пре подне, го, пола на сунцу, пола у сенци, после скоро непроспаване ноћи; како бих могао да спавам кад сам, превише лакосан, облетао без престанка око Вас, кад сам заиста управо онако као што Ви данас пишете био престрављен оним што ми је пало у крило, престрављен у оном истом смислу као што се прича за пророке да су (већ, или још, то је исто) као слабачка деца чули како их зове глас и престравили се и нису хтели, одупирали су се ногама о земљу и мозак им је раздирао страх, а већ су и раније били чули гласове и нису знали откуд је тај ужасан тон доспео управо у тај глас - је ли то била слабост њиховог уха или снага тог гласа - нити су знали, зато што су били деца, да је глас већ победио и угнездио се помоћу тог унапред послатог, слутњом испуњеног страха који су осећали због тог гласа, а чиме још није било ништа исказано о њиховом пророчком одређењу, јер тај глас чују многи, али да ли су га достојни, то је и објективно још веома неизвесно, а сигурности ради боље је да се то одлучно пориче - дакле, тако сам ту лежао кад су стигла Ваша два писма. 

.

Опширније...

 

Кафкина последња љубав

Он је био један од највећих писаца двадесетог века, аутор класика као што су `Процес`, `Замак` који су одражавали његов личан, буран, живот. Она је била девојка, Пољакиња по рођењу, шваља и студенткиња Хебрејског језика. Сусрет са Кафке и Доре 1923. на обали Балтика родио је љубав и срећу која му је целог живота измицала. Окрутном игром судбине, ово спокојство било је кратког века.  Умро је од туберкулозе годину дана касније, у четрдесетој години. Скрхана губитком љубави Дора је покушала да поново изгради свој живот али је напослетку умрла у Лондону. Сахрањена је у необележеној гробници.

.

Опширније...