Ко то тамо пева?

DDLM

Duo de la Muerte

 

 

Проверите зашто за себе кажу да су најомраженији румски бенд! Настали су из чистог пркоса према успаваној околини и већ неколико година чврсто се држе свог правца. На наша питања одговара без длаке на језику Горан Зечевић, један од чланова бенда Дуо де ла Муерте.

 

  • Одакле потреба за стварањем групе имајући у виду да је Рума мала средина у којој су новине ретке и често непожељне?

 

Ко се у Руми водио тиме шта ће околина да каже, никад није направио ништа, хајде да кажем, ново, нормално или оригинално. Duo de la Muerte је далеко од свега наведеног, додуше... Настао је као послеподневна разбибрига пар ликова (Неше, гитаристе и Дамира, бубњара и у том тренутку певача), за коју вероватно нису ни претпоставили да ће годину дана касније прерасти у условно речено прави, прво трочлани, па четворочлани, а сада и петочлани бенд! Потреба за наставком рада овог бенда лежала је у жељи малтретирања локалне омладине којој ионако ништа не одговара, па смо се водили циљем да их додатно иритирамо...

 

  •  Одакле вам идеја за назив групе?

 

Назив групе је настао истог послеподнева кад и бенд, без претераног размишљања, инспирисан латиноамеричким сапуницама и бројним стањем и степеном злокобности чланова бенда. Тада је снимљен и први мини-албум. Из првог покушаја, директно на касетофон! Иако се број људи у бенду временом мењао, Дуо је остао Дуо... Симболично!

 

  •  Пар речи о члановима групе...

Као што сам већ навео, Неша и Дамир а.к.а. Ћоса, а.к.а. Деда су ту били од почетка. Касније сам се убацио и ја а.к.а. Зека на басу, као и Вања за микрофоном. Недавно нам се придружио и Петар као друга гитара. Једном речју – идиоти.

  •  Ваш први наступ је изгледао...?

 

Наш први наступ је деловао крајње шизофрено. Окупили смо бенд две недеље пре свирке, смислили 15 песама укупног трајања од десетак минута и успели да нагнамо масу која је била присутна на наступу да пожели да нас побије, што је у неку руку и био наш циљ. Срећом, још смо живи и настављамо са традицијом испирања мозгова на нашим свиркама.

 

  •  Имате ли неку упечатљиву успомену са ваших наступа?

 

Мислим да би се остали чланови бенда сложили са мном око овога... На једној нашој свирци смо успели да натерамо масу да игра коло преко целог подијума, док смо ми свирали један од наших највећих хитова, за који вероватно нико није ни чуо.

     

 

 

  •  Како чланови бенда међусобно сарађују а како са публиком?

 

У сваком бенду се смењују тренуци одличне сарадње, лепо проведеног времена, шале и наравно препирки, чак и око најмањих ситница, а не само око ствари везаних за рад групе. Срећом, ови лоши тренуци се не дешавају тако често, а на крају нас зближе и доведу до конструктивног решења. Однос са публиком се временом побољшао, добар део масе који и даље посећује наше свирке више не жели да нас побије, појавила се и нека млађа публика која мисли да је кул то што ми радимо... што вероватно значи да ћемо морати наћи нови начин да публици идемо на живце...

 

  • Какве су реакције румске омладине на вашу музику?

 

Већ у неколико наврата сам споменуо чињеницу да нас локална омладина мрзи из дубине душе, тако да нећу више да се понављам...

 

  •  Да ли сте у потпуности оригинални у свом стваралаштву или имате идоле који вас потајно инспиришу?

 

Мислим да ове две стране баш и нису супротности... Идол је по мени прејака реч, имати узора је друга ствар, што опет не значи да ће све створено бити копија онога што је на неког утицало. Добар део постојања овог бенда се сводио на „оригиналност у неоригиналности“. Пошто људи обожавају да пребацују бендовима како звуче као овај или онај бенд, ако већ експлицитно не говоре да их „краду“, ми смо то једноставно решили намерно узимајући делове песама разних извођача (од народњака до хардцоре пунк-а) и спајали их у нешто наше. Тренутно радимо музику која нема много везе са нашим досадашњим радом. Озбиљнија је, са много утицаја разних музичких праваца, али у неку руку опет оригинална. Бар се надамо.

 

 

  •  Омиљена песма коју сте написали; ваш омиљени стих из исте?

 

Ух, тешко питање... Ево, онако егоцентрично за бенд: „Duo de la Muerte много волим ја...“, стих песме „Duo de la Muerte 3“.Много волимо наш бенд, ми смо наши највећи фанови, што се и одразило на наше стваралаштво..

 

.

  •  Колико сте амбициозни када је у питању будућност групе?

 

Амбиције нам се мењају по синусној теореми... Не гајимо неке претеране амбиције, радимо оно што волимо, што нам је наравно и најбитније. Свирамо кад нам дуне у главу, понекад снимимо нешто у сопственој продукцији за нас, наше пријатеље и малобројне поштоваоце. Све се своди на добар провод, што је и суштина нашег постојања као бенда.

 

  •  Шта мислите о румској музичкој сцени?

 

Квантитет, али не и квалитет. Не кажем да нема добрих бендова или бендова који ће се временом побољшати, али тренутно је таква ситуација.

     

 

  •  Шта мислите о целокупној музичкој сцени на нашим просторима?

 

Све је то ствар укуса, али чини ми се да се форсирају бендови који баш и нису нешто спектакуларно. Гурају се медиокритети за широке народне масе, док доста квалитетних бендова остаје незапажено. Трагично.

 

  •  Изјави било шта.

Кога до сада није стрефио шлог од ових глупости које сам изваљивао овде, нека послуша ДДЛМ на нашој myspace http://www.myspace.com/duodelamuerte страници  и нек се докусури као човек, и то са стилом.

.