Владимир Набоков

''Ада или страст - једна породична хроника''

• ''Све срећне породице мање или више су различите, све несрећне, мање или више су сличне''

• ''...јер људски мозак може да постене мучилиште боље од свих које је сам измислио, установио или користио тком милиона година, у милионима земаља, против милиона престрашених створења.''

• ''Казаљке часовника чак и када су покварене, морају знати, и морају и најглупљем малом сату ставити до знања где стоје, иначе ни један ни други нису бројчаник већ само бледо лице са лажним брковима. Исто тако и человек (људско биће) мора да зна где стоји и да то другима стави до знања, иначе није ни клок (део) человека, ни она, ни она, већ само 'дели белић'.

• ''Шта су снови? Насумична процесија призора , тривијалних или трагичних, покретних или статичних,  фантастичних или познатих са мање или више вероватним догађајима допуњеним гротескним детаљима, који мртвим људима дају нове улоге у новим окружењима... ''

• ''На све снове утичу искуства и утисци из садашњости, као и успомене из детињства; сви они одражавају или осећајима, промају, светло, добар оброк или тежак унутрашњи поремећај''.

• ''Можемо знати које је време, можемо познавати неко време. Никада не можемо познавати Време. Наша чула једноставно нису намењена за то га опазе''.

 Своја предавања увек би почињао речима: `Велики романи су пре свега ништа друго до велике бајке... књижевност не говори истину већ је измишља.` `Ада`, петнаести Набоковљев роман, велика бајка, заиста оригинално дело маште појавио се две недеље након његовог седамдесетог рођендана. Роман пружа доказ да је Набоков равноправан наследник првих мајстора универзалних светова фикције: Кафке, Џојса, Пруста. `Ада` је љубавна прича, психолошко истраживање природе времена.

Набоков је једном рекао да је рођен као сликар пејзажа, а никада није насликао сајније пезаже од оних у `Ади`.