Присетимо се... Набоков

Набоковљев необичан дар

Шестогодишњи дечак игра се шареним коцкицама на којима су исписана слова азбуке. У једном тренутку каже мајци да су слова погрешне боје. Тада је откривен необичан дар малог Владимира чија ће каснија величанствена дела постати препознатљива управо по необичним описима у којима спаја звукове, боје и облике.

 

Мајчин накит  којим би се играо док су га успављивали изгледао му је као ''светлосни украси у граду за време државних прослава, када су... дивовски монограми, круне и друга хералдичка обележја, начињена од обојених електричних сијалица – сафир, смарагд, рубин – светлеле неком врстом омађијане принуде...''

.

 

Халуцинације су нешто са чиме се Набоков од раног детињства такође редовно сусретао и оне су га пратиле до краја живота. У својој аутобиографији он их описује: ''неодређен, раводушан, анониман глас, и ја слушам како изговара речи које за мене немају баш никаквог значаја – реченице на енглеском или руском које чак нису мени упућене, а толико су тривијалне да се не усуђујем да наведем неки пример како вишак значења не би пореметио монотонију коју желим да дочарам. '' Даље он наводи да ти гласови имају визуелне двојнике ''такорећи пројектоване на унутрашњу страну капака – сиве прилике како пролазе између кошница, мале црне папагаје који лагано ишчезавају у планинским снеговима, или светлољубичасту даљину како се топи изнад јарбола у покрету.''  Након тог перида између јаве и сна Набоков се будио и на картицима које је држао испод јастука записивао реченице, често неповезане. Од тих картица настала су његова најпознатија дела.

 

 

Синестезијом звао се тај дар који је Набоков поседовао. Својим студентима често га је објашњавао стиховима:

Зашто говорите о речима

Када ми једино желимо добро спремљено знање?

Зато што све соји скупа – облик и звук,

Врес и мед, посуда и садржај.

Сваки је стих повијен – нису само дуге

 – И лобање, печати и сви добри светови јесу

Попут руских песама, попут наших колосалних

Самогласника:

Тих обојених јаја, тих јарких прождрљивих цветова

Који прогутају целог злаћаног бумбара,

Тих шкољки које садрже напрстак и море. 

Неодвојиве су за њега биле боје од слова, звукови од облика. То се наравно одразило у његовом књижевном стваралаштву. У ''Дару'' одвија се замишљени разговор:

-Значи и ви сте попут Рембоа могли да...

-Да напишем не само сонет него дебело дело, са чујним бојама о којима он није ни сањао. На пример, разна бројна слова `а` у четири језика која говорим разликују се за мене по нијансама, од лакирано-црне д ивеичасто-сиве, као разне врсте дрвета. Препоручујем ва своје љубичасто фланелско 'м'. Не знам да ли памтите ону вату која се стављала у прозоре збпог изолације и вадила у пролеће? Е, па то вам је моје руско 'ју, или боље речено 'уф', толико је прљаво и тупо, да се речи стиде да заапочну с њим. Кад бих имао неке боје при руци помешао бих загаситу сијену и сепију, и тако добио боју која одговарара гутаперкастом звуку 'ч', а дивили бисте се мом блештавом 'с'када бих вам у скупљене шаке сасуо неке од оних сјајних сафира које сам дотицао као дете...када је моја мајка допуштала свом савршено небеском благу да истече из амбиса на ње длан, из својих кутија на црни баршун.... и ако би се завеса тек мало померила... могле су се дуж речне обале видети фасаде у плавоцрној ноћи, непокретна магија празничне расвете, злокобни блесак дијамантских монограма, обојене сијалице поређане у венце.

 
Ulti Clocks content