Присетимо се...

Смрт Милорада Павића крај једне епохе

  Милорад Павић (1929 – 2009.) био је српски прозни писац, песник и историчар књижевности. Родио се у Београду, како је говорио - ''на обалама једне од четири рајских река'' у породици једног скулптора и професорице филозофије. Међу његовим прецима било је и писаца од којих је један објавио збирку песама 1766. године. Павићево детињство сустигла је нацистичка окупација. Тих година учио је немачки и енглески језик а такође и ''први пут заборавио француски''. Касније  је почео да учи и руски.

 

Милорад Павич (15.10.1929 года) – сербский прозаик, поэт и литературовед. Родился в Белграде, по собственным словам Павича, "на берегах одной из четырех райских рек'' в семье скульптора и преподавательницы философии. Среди предков писателя и до него были литераторы – в 1766 г. один из рода Павичей опубликовал сборник стихотворений.  Детство Павича пришлось на нацистскую оккупацию. В эти годы он выучил немецкий и английский языки, а также "в первый раз забыл французский". Впоследствии стал изучать и русский.

.

 

 ****

Ваше детињство поклапало се са нацистичком окупацијом. Која је ваша нјупечатљивија успомена из тог периода?

Једном су ме умало стрељали зато што као ученик средње школе нисам имао одговарајућа документа. Немачком војнику није била довољна моја ђачка пропусница. Само захваљујући упорности мог оца који је помало знао немачки и који је успео да објасни све мене су пустили. Тада сам имао петнаест година. Након неколико десетина година, док сам путовао по Немачкој, читао сам своје преводе у десетак немачких градова  - књиге имају своју судбину, писци такође.  

Ваше детство совпало с нацистской оккупацией Белграда. Ваше самое яркое впечатление этого периода?

Однажды меня едва не расстреляли за то, что у меня, ученика средней школы, не было надлежащих документов. Немецкому патрулю было недостаточно моего ученического билета. И только благодаря настойчивости моего отца, который немного знал немецкий язык и сумел объяснить, в чем дело, меня отпустили. Мне было тогда пятнадцать лет. Несколько десятилетий спустя, во время поездки в Германию, я читал свои переводы в десяти германских городах. Книги имеют свою судьбу. Писатели – тоже. 

****  

Већ у детињству испољио је свој језички таленат. Сасвим добро се служио  са четири страна језика – руским, француским, енглеским, немачким; а служио се и са неколико древних језика. У периоду од 1949-1953. Павић студира на Филозофском факултету у Београду а касније стиче звање доктора филозофије на Универзитету у Загребу у области историје књижевности. Поред тога што се у целини препустио књижевном стваралаштву Павић је неко време предавао на различитим универзитетима (у париској Сорбони, у Бечу, Регензбургу, Београду).

Уже в детстве Павич проявил способности к изучению языков. сего владеет четырьмя современными иностранными языками – русским, французским, английским, немецким, несколькими древними языками. В 1949 – 1953 гг. Павич учился на философском факультете университета Белграда, позже получил степень доктора философии в области истории литературы в Загребском университете. Перед тем как полностью посвятить себя литературному творчеству, М. Павич некоторое время преподавал в различных университетах (в парижской Сорбонне, в Вене, Регенсбурге и Белграде).  

****

Како сте почели да учите руски?Било је то за време окупације.

Један белогардејац након што је емигрирао из Русије служио је у француском страном одреду, и дао ми је да читам стихове Тјучева на руском. То је било једниствено, носио је са собом књигу. Штампани су старим руским алфабетом који се користио до револуције.

Как случилось, что вы начали изучать русский язык?

Это произошло во время немецкой оккупации. Один белогвардеец, после эмиграции из России служивший в чине капитана во французском иностранном легионе, дал мне почитать на русском стихи Фета и Тютчева. Это было единственное, что он взял с собой из художественной литературы. Они были напечатаны на старом русском алфавите, которым пользовались до революции.

****   

Осим тога, Павић је радио и у новинама, писао је критике, монографије историје старе српске књижевности и поезије симболизма, преводио стихове Бајрона и Пушкина.

Кроме того М. Павич работал в газетах, писал критические работы, монографии по истории древней сербской литературы и поэзии символизма, переводил стихи Байрона и Пушкина.  

****

Преводили сте Пушкина на српски. Шта је било најтеже?

Најтеже од свега било је сачувати Пушкинову поетичност и ритам његовог стиха. Нисам задовољан неким својим преводима, објављеним 1952. Године. ''Евгенија Оњегина'' превео сам два пута. Први пут превод нисам завршио, тек други пут достигао сам жељени ниво. Са огромним задовољством преводио сам ''Цигане''. Моји преводи Пушкина се и даље штампају и у Србији их читају у оквиру школског програма. Могу се наћи и пиратска издања.  

Вы переводили на сербский Пушкина. Что было сложнее всего?

Труднее всего было сохранить пушкинскую поэтичность и ритм его стиха. Я до сих пор недоволен некоторыми своими переводами, опубликованными в 1952 г. "Евгения Онегина" я перевел дважды. В первый раз я не закончил перевод, и только со второго раза мне удалось добиться желаемого уровня. С огромным удовольствием я переводил "Цыган" и "Домик в Коломне". Мои переводы Пушкина до сих пор переиздаются, и их читают в Сербии в рамках школьной программы. Встречаются и "пиратские" издания.

**** 

Славу песнику и писцу донео је роман ''Хазарски речник'' (1984.) написан у облику лексикона који је постао најпродаванији. Након објављивања те књиге критика је почела да говори о новој врсти књижевности која претходи Интернету. Потом се појавио Павићев роман ''Сандук за писање'' чије једно поглавље може да се прочита само на Интернету. Павићеве књиге преведене су на неколико светских језика.  

Известность Павичу-прозаику принес роман "Хазарский словарь" (1984)написан в форме лексикона, который стал бестселлером. После выхода этой книги критика заговорила о литературе нового типа, предшествующей Интернету. Позже, например, появился роман Павича "Ящик для письменных принадлежностей", организованный по принципу гипертекста, не говоря о том, что одну из глав книги, можно прочесть только в WWW. Книги Павича переведены на несколько языков мира. 

Члан Српске академије наука и уметности постао је 1994.

У трку за Нобелову награду ушао је 2004. године.

В 1991 г. вошёл в состав Сербской академии наук и искусств.

В 2004 г. был номинирован на Нобелевскую премию по литературе.

 

Кратка библиографија:'Хазарски речник', 'Предео сликан чајем', 'Унутрашња страна ветра',  'Кутија за писање', 'Последња љубав у Цариграду', 'Уникат'

Краткая библиография:'Хазарский словарь', 'Пейзаж, нарисованный чаем', 'Внутренняя сторона ветра', 'Последняя любовь в Константинополе', 'Ящик для письменных принадлежностей', 'Уникальный роман'

****  

Цитати:

Душа – то је месец. И она има своју недостижну страну, коју никада не видиш са тог места где стојиш.

Ако сте мудрији од ваше књиге онда ви нисте писац...

Твоја прошлост скрива се у твом ћутању, садашњост у твојој речи а будућност у твојим погрешним поступцима.  

Душа – это Луна. И она имеет недоступную сторону, которую никогда не увидишь с того места, где находишься.

Если вы мудрее, чем ваша книга, вы не писатель...

Твое прошлое скрывается в твоем молчании, настоящее – в твоей речи, а будущее – в твоих ошибочных шагах

 
Ulti Clocks content