Присетимо се... Swan of Avon

Владимир Висоцки о Хамлету

Висоцки о Хамлету

`...Вечни проблеми добра и зла у тако прочишћеном облику, каквим их  је поставио Шекспир, данас у нашем неспокојном уморном свету данас изгледају нарочито оштро. Хтео бих да се гледаоци, када се сусретну са Хамлетом у сали нашег позоришта, узнемире као и ја, како би разумели како је тежак и драматичан пут који води ка хармонији међу људским односима. Заправо, ја циљ свог стваралштва на филму, позоришту, песничком стваралаштву видим у човековој узнемирености. Само оно може бити помоћ духовном спокоју. ...Наш Хамлет је пре свега, мушкарац. Мушкарац кога је васпитало немилосрдно време. Али, он је и ученик. И постаје паметнији од свих својих вршњака. Ставили су га на трон. Он мора да управља царством. А престо држи царев убица. Хамлет мисли само о својој освети. Али, он је против убиства. И то га страшно мучи. Хамлети, које сам ја видео, целу представу су тражили доказ Клаудијеве кривице, како би га убили и пронашли оправдање за себе, за своју освету. Ја, пак, тражим доказ краљеве невиности. Припремам мишоловку у нади да се уверим да он није крив, како се не би пролила крв. Када Хамлету говоре да свуда наоколо лута сенка његовог оца,  а то значи да његов дух није спокојан, ја климам главом, као да сам га сам видео – а могу да га заиста видим када ког пожелим! Мој Хамлет толико воли свог оца, толико му је био привржен, да може да га види у било ком тренутку. Позовеш га – и он се појави. Но, све то произилази из Хамлетовове уобразиље. Мислим да је то веома јасно тумачење. По мени, то је шекспировско тумачење. `

.

 

Высоцкий o Гамлете

 

...Вечные проблемы добра и зла в таком очищенном виде, как они поставлены Шекспиром, звучат сегодня в нашем беспокойном, мятущемся мире особенно остро. Я бы хотел, чтобы зрители, встречаясь с Гамлетом в зале нашего театра, волновались, как и я, чтобы они понимали, как труден и драматичен путь к гармонии человеческих отношений. Я вообще целью своего творчества - в кино, в театре, в песне - ставлю человеческое волнение. Только оно может помочь духовному совершенствованию.

 



      ...Гамлет у нас - прежде всего мужчина. Мужчина, воспитанный жестоким временем. Но еще и студент. И поумнее, чем все его сверстники. Его готовили на трон, он должен был управлять государством. А троном завладел цареубийца. Гамлет помышляет только о мести. Но он против убийства. И это его страшно мучает. Гамлеты, которых я видел, весь спектакль искали доказательства вины Клавдия, чтобы убить его и получить оправдание для себя, для своей мести. Я же ищу доказательства невиновности Короля. Я подстраиваю мышеловку в надежде убедиться, что он не виноват, чтобы не пролилась кровь. Когда Гамлету говорят, что повсюду бродит тень его отца, а это значит, что дух его не успокоен, я киваю головой, будто сам его вижу - а я действительно могу его видеть когда угодно! Мой Гамлет настолько любит отца, так был к нему привязан, что может увидеть его в любую минуту. Позовешь его - и он появится. Но все это происходит в воображении Гамлета. По-моему, это очень ясная и внятная трактовка. И мне кажется, она - Шекспировская.

   
 
Ulti Clocks content