Присетимо се...

Случај Бродски

 'Зато што не могу постојати закони који би нас штитили од самих себе, ниједан кривични законик не предвиђа казне за злочине против књижевности. И међу тим злочинима нису најтежи прогањање аутора, цензорска ограничења, спаљивање књига и слично. Постоји тежи злочин – занемаривање књига, њихово нечитање. За тај злочин човек плаћа целим својим животом; а ако тај злочин врши нација она за то плаћа својом историјом.' Из беседе поводом доделе Нобелове награде 1987


 

.

Рођен је у јеврејској породици 24. маја 1940. Као петнаестогодишњак напустио је школу и безуспешно покушао да уђе у морнарицу. Касније је обављао разне послове, између осталог радио је у мртвачници, у геолошкој експедицији...

Прве стихове Бродски је написао око 1957. када пише и прве преводе. Узор му је била песникиња Ана Ахматова која је неке од његових стихова назвала опчињавајућим. 1963. био је ухапшен а годину дана касније оптужен је због свог начина живота који је за власти био паразитски.

Судија: Чиме се ви заправо бавите?

Бродски: Ја сам песник и преводилац.

Судија: Ко вас је признао за песника? Ко вас је уздигао у ранг песника?

Бродски: Нико. Ко ме је уздигао на ниво човека?

Судија: Да ли сте то проучавали у школи?

Бродски: То?

Судија: Како да постанете песник? Нисте се ни потрудили да завршите школу где вас спремају, подучавају?

Бродски: Мислим да се то не може добити у шкли.

Судија: Него где?

Бродски: Мислим да то долази од Бога.

 

Због 'паразитизма' осуђен је на пет година прогнанства у унтрашњост. Након осамнаест месеци проведених у области Архангелска казна му бива смањена а за то су се залагали велики књижевни умови тог доба: Дмитриј Шостакович, Жан-Пол Сартр. 1964. долази до смене властиу СССР. Објављене су само четири песме Јосифа Бродског јер он није желео да његова дела буду цензурисана. Већина их је објављена на западу или тајно.

12. маја 1972. Позавши га у полицијску станицу поставили су му избор: одлазак из земље или психијатријска болница. 'Ја сам три пута био у затвору и два пута у лудници. И све што сам на тим местима могао научити, научио сам.'

1972. био је прогнан из земље и одлази у Америку.

'Када сам дошао у САД рекао сам себи: Понашај се као да се ништа није догодило, иначе ћеш бити жртва. Најважније је да не допустиш себи да не будеш жртва, чак и онда ако то стварно јеси.'

Прво занимање било му је занимање професора на универзитету у Мичигену. Касније је био и гостујући професор на шест америчких и 9 британских универзитета међу којима је и Оксфорд. Нобелову награду за књижевност добио је 1987. Био је пети Рус коме је то пошло за руком. У кратком интервјуу на аеродрому у Сткохолму на питање: ' Ви сте амерички држављанин који је примио награду за поезију на руском језику. Ко сте ви, Американац или Рус?' одговорио је 'Јевреј сам, руски песник и енглески есејиста.'

Умро је 1996. од последица срчаног напада. Сахрањен је на гробљу Сан Микеле у Венецији, граду који му је поред Петрограда био омиљени, што је и била његова воља.

 

 

 

 

 
Ulti Clocks content