Завичајни музеј Рума

Завичајни музеј Рума основан је 1962. године као Завичајна музејска збирка. Деценију касније, 1972. мења назив у Музеј у Руми да би 1979. Године добио данашњи назив – Завичајни музеј Рума.
Објекат Завичајног музеја у Руми је под заштитом државе, као непокретно културно добро од великог значаја. Зграда данашњег Музеја је подигнута 1772. године, средствима барона Марка Пејачевића, као његова задужбина, а за потребе школе – ниже гимназије. Зграда данас представља јединствен пример „граничарске архитектуре“ у нашем граду, и као таква представља јединствену целину са Римокатоличком црквом и жупним двором.
 
По својој основној оријентацији спада у категорију завичајних музејских установа комплексног типа која у свом саставу има археолошко, етнолошко, историјско, техничко и ликовно одељење. У оквиру ових одељења налази се 10500 предмета расопоређених по различитим збиркама. У саставу Музеја налази се и стручна библиотека затвореног типа са фондом око 4000 јединица, а у плану је формирање Одељења документације.
Музеј располаже са 500m2 изложбеног простора у коме су смештене две сталне поставке:
- У приземљу: археолошка, историјска и етнолошка стална поставка (до сада је урађен само део историјске поставке у ходнику Музеја)
- На спрату: ликовна поставка, која се састоји од два легата (сликара и графичара Миливоја Николајевића и сликара – акварелисте др Романа Соретића). У просторијама ових легата током године се одржавају уметничке и друге тематске изложбе.
Као једна од институција културе у граду, Музеј је био домаћин и културних манифестација које нису везане само за музејску делатност (модне ревије, концерти, песничке вечери...)
Током године захваљујући многобројним изложбама и другим манифестацијама, Музеј посети више хиљада посетилаца, чиме се у потпуности испуњава његова најважнија улога у овој средини.
Поред штампања информативних каталога који прате сваку музејску изложбу, музеј се током последњих деценија појављује и као издавач низа појединачних публикација, историографског карактера. Такође, издавач је годишње музејске публикације Зборник Завичајног музеја, који се први пут појавио 1997. године.

Музеј је организатор Ликовне колоније „Борковац“, која се одржава од 1968. године, а представља једну од најстаријих ликовних колонија у Србији. Територијална надлежност Музеја у домену проучавања, заштите и презентације покретних културних добара обухвата општине Руму, Инђију, Стару Пазову и Пећинце.

.